Pisaću ti. Ne zato što imam potrebu da ovo pročitaš, jer znam da verovatno i nećeš, jer moje reči su otrcane i istopljene na vatri otkucaja mog srca, i verovatno ti ne znače mnogo.
Pisaću ti, zato što je vreme tmurno i danas sivi oblaci podsećaju na tebe. Ne, lažem te; danas, i svaki drugi dan, sve podseća na tebe.
Nemoj me tako gledati. Ti znaš da sam ista velika sanjalica koja nikada neće priznati romantične niti svojih snova. Koja ti nikad neće priznati koliko joj značiš, ali će te uvek voleti na neki svoj, luckast i neobičan način.
Pisaću ti, i baš me briga što ti to možda ne želiš. Htela bih da budem deo nečeg tvog, samo deo, kao što si ti moja celina.
Često se seitm pravih reči tek onda kada je kasno, i bude mi žao što ti ih nisam rekla, jer možda sam ispala glupa, smešna, bezobrazna… Nemoj mi zamerati. Na kraju, sam si kriv. Zato što ne znaš šta mi radiš i koliko sam sapletena i smotana pred tobom. Možda sam to ona prava ja koja sa drugima ne dolazi do izražaja.
Ovo je deo moje ispovesti. Samo deo, jer je previše dugačka i ne umem da ti dočaram sve na pravi način.
Nemoj da čitaš ovo. Blam me je. Crvena sam. Neću smeti da te pogledam, a neću moći ni da prestanem i onda neću znati šta da radim… Ozbiljno, prestani. Molim te.
Pisaću ti, zato što ne mogu da se suzdržim, zato što ne mogu da sprečim reči da ističu iz mene jer ih ima previše neizgovorenih. Pisaću ti jer je to moja samoodbrana, moj način da prihvatim samu sebe, moj način da preživim svaki sledeći dan. 

(Source: mali-princ)